U jednom simpatičnom lugu (kao uostalom i u svakom lugu, nebitno da li je
simpatičan ili ne) živeli su razni insekti. Od zastrašujućih paukova do
prelepih leptira. Od velikih moćnih jelenaka do simpatičnih bubamara. Niko ne
zna kako, a još manje zašto, ali šumom zavladaše bumbari. Ostali insekti su u početku bili presrećni,
jer su im bumbari doneli toliko željenu slobodu i dostojanstvo njihovom lugu
koje je nekada pripadalo jednoj većoj šumi. Veili deo buba je bio oduševljen
bumbarima, a bumbari su bili oduševljeni vlašću nad ostalim insektima. Sve u
svemu savršena ljubavna veza. Bumbari su oko sebe okupili rojeve muva zunzara,
neizbežne komarce, ali i paukove, koje su povremeno koristili da spopadaju
ostale insekte kada im se nešto u lugu ne dopadne. Uz bumbare počeli su, malo
po malo da se pojavljuju i skakavci, u početku stidljivo i neprimetno, odmereno
i iz drugog plana. Beše to harmonično vreme u kome su mravi i pčele radili, dok
su ostali učestvovali u ratovima u kojima nisu učestvovali, pravili ograde od
insekata iz ostalih lugova i šuma i ubirali plodove tuđe muke i rada. Bubamare
su pevale, smrdibube su puscale, ili se zabavlajale sa bubamarama, ili i jedno
i drugo, a ostali insekti uživali u tome ili sve gledali začuđeno i zbunjeno.
Međutim, sve što je lepo kratko traje, pa tako i
ovo. Iz čista mira, a da ih pri tom niko
nije zvao, a još manje nešto tražio od njih, pojaviše se nepravedni i ničim
izazavani cvrčci. U stvari, cvrčaka je bilo i ranije, ali su nekako odjednom
počeli da se množe, da se šire i da bivaju sve glasniji, a samim tim i sve dosadniji.
A kako i ne bi bili dosadni kad su stvarno svirali jedno te isto: da u lugu ništa ne valja, kako bumvari
uništiše sve i kako će ceo lug propasti ako se oni ne sklone. Da su buamare
šund i kič, a da je smrdibubama mesto u zatvoru, baš kao i bumbarima. Bumbari u
početku nisu obraćali pažnju na ovo „sviranje“ sve dok nije postalo preglasno.
Onda bi povremeno na cvrčke puštali buba švabe da ih biju, ili su pravili
dogovore sa paukovima, a sve u cilju osporavanja svega o čemu su svrčci
svirali. Ostali ineski tu se uglavnom pravili da su za jedne, ili za druge, u
zavisnosti sa kim pričaju dok su mravi i pčele radili. Skakavci su jednostavno
bili tu, gotovo neprimetni, verovatno zbog zelene boje koja ih je u lugu
savršeno skrivala.
I stvarno, lug je sve više propadao usamljen i
izolovan od ostalih. Jedno su bumbari i njima slični bili zadovoljni. Ostali
insekti, malo po malo počeli su pažljivije da slušaju svirku cvrčaka i da uz tu
svirku sve više i više igraju i pevaju. Ovu muziku su ubrzo prihvatili skoro
svi insekti u lugu uključujući i mrave i pčele. Ceo lug se digao na noge da bi
rekao bumbarima da je njihovo vreme prošlo i da će se ovde slušati neka druga
muzika. Skakavcce niko nije video. Zelenilo je učinilo svoje.
Bumbari su pali. Sa njima i paukovi i nekoliko
bogomoljki sa cvetom u kosi. U lugu se pevalo i igralo uz veselu svirku
cvrčaka. Buba švabe, muve zunzare, komarci i njima slični pravili su se da
nikada u životu nisu imali nikakve veze sa bumbarima, da su oduvek znali sve
melodije iz repertoara cvrčaka i da su jedva čekali da bumbarima vide leđa. Bubamare
su se povukle iz prvog plana, a smrdibube su nastavile da smrde, ali malo
slabije da ne bi previše nervirale ostale svojim smradom. I svi su voleli
crvčke. Čak i mravi. O pčelama da i ne govorim. Međutim, izgleda da se cvrčci
nisu voleli međusobno. Veoma brzo su počele prepirke oko toga ko bolje i
iskrenije svira. Ta prepirka je vremeno postala toliko glasna da se u lugu
ništa nije čulo od kakofonije cvrčaka od kojh je svako svirao svoju pesmu.
Bumbari su se povukli i ćutali. Paukovi su se bunili, demonstarirali, vikali,
pretili, ali je muzika cvrčaka bila dovoljno umilna da smiri ostale insekte.
Doduše, često su cvčci sirote bube plašili paukovima, za svaki slučaj. Jedino
su skakavci radili svoj posao osvajajući deo po deo luga i uništavajući ga.
Zaneseni svojom svirkom, cvrčci nisu primetili šta
se u lugu dešava. U stvari, možda i jesu, ali ih nije bilo preterano briga za
to. Važno je bilo svirati i svirati. Po svaku cenu. Nema veze što se polako
okrivalo da su svirali pesmu koju su komponovali skakavci, da su sve radili
samo da bi preko zime imali šta da jedu, jer za razliku od pčela i mrava nisu o
tome brinuli. Na kraju su se sprijateljili i sa bumbarima samo da bi još malo neometano
svirali.
A paukovi? Paukovi su vremenom uvdeli da su ipak
previše zastrašujuće bube za ostale insekte u lugu pa su odlučili da reše taj
problem, tako što su sebe prozvali zrikavcima. Bio je to šok za njihovu
zajednicu koji mnogi, bar u početku, nisu mogli da prihvate. Međutim povratka
nije bilo. Shvativši da zastrašujuća i preteća pojava paukova odbija ostale
insekte u lugu i da bube vole muziku, zrikavci su počeli da sviraju svoju
pesmu, koja je u međuvremenu nadjačala svirku cvrčaka i, ruku na srce, bila
osveženje posle onolikog cvrčanja o jednom te istom. Insekti iz luga shvatiše
da je vreme da objasne cvrčcima da njihova pesma ne pije vodu i da je vreme da
mesto prepuste umilnim zvucima zrikavaca. Tako je i bilo. Muzika zrikavaca
pobedila je muziku cvrčaka. Cvrčci su se u šoku razbežali na sve strane. Neki
su se pravili da su drugi insekti, neki su se čak pretvorili i u zrikavce. U
svakom slučaju, njihovu sviru sada niko u lugu ne želi da čuje. Bumbari su
naravno odmah prišli zrikavcima, a posle njih i ostali. Mravi i pčele su bili
presrećni i pozdravljali su svaku novu pesmu zrikavaca.Zanimljivio je da niko nije obratio pažnju na to da su cvrčci i zrikavci ista vrsta buba.
Čekaj malo, šta je sa skakavcima? Ma koga briga za za skakavce? Uživaj u muzici.
Lug je sada u savršenoj harmoniji. Umirujuća pesma
zrikavaca opija insekte. Spokojstvo je konačno stiglo. Bubamare ponovo pevaju,
smrdibube su u udarnim emisijama na televizijama, priča se o boljem, lepšem i
zelenijem lugu uz pomoć prijatelja iz okolnih, pa i onoh udaljenijih šuma. Pesma
je umilna i lepa. Sjaj u očima i osmeh na usnama. Kao u transu bube se njišu
čekajući da im bolje i zelenije sutra padne sa neba.
I dok zrikavci zriču, skakvci trljaju ruke, jer sve
bube iz luga kao opijene opet uživaju u melodiji koju su oni komponovali. Tako će i biti do nekih novih buba, nekih novih pesama i nekih istih skakavaca.
Sve dok ne pojedu sve.
Нема коментара:
Постави коментар